Војин

478

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

и сведе се дубина њенога бошога стро1а; пешадта умади дубину свога борнога реда, главни заповедници имађаху званичан назив ђенерада; позната госпоштина, Е01у понизи Л.у1 XIII., бе1аше потчињена Сенехаду (погдавар вдастеде), а овогазаменише дворски кнежеви. Кдонуда Вранцуска доби и опет свога одушевљења у додиру са ведиким кардинадом Ришељшем. Изванредан предат, беше први вођа краљевини, ђенералисим краљево1 војсци, сам 1е водио разне експедицше во1ске а нарочито опсаду де Да Рошела, чше заузеће уништи протестантизам као подитичке особине. С друге стране, он створи апсолутну монаркшу погубивши на ешаФоду све ведикаше, кош му се хтедоше противити, и позатвора гдавне државнике. Лу1 XIV попе се на престо 1643, под регенством сво1е мапге Ане аустршске. Позната 1е С1ашост његове вдаде и светски ступан,, на кош подиже сво1у Вранцуску. Његови министри Мазарен и Кодбер продужише рад Ришељеов; њихова администрацша донесе намепшега пдода, при свима страначким борбама у унутрашњости. Во1Ска прибави изредних своктава и пробуди се дух ратнички у борби код Рокроа1а 1643, ко1у доби голобради принц Бурбон, тада во1вода од Анги1ана, а од тада познат под именом велики Конде, 4000 коњице Вранцуске добише превагу над Шпањурима и стадоше на меЦан њихово1 пешадиш, ко1а до тад' бе1аше непобедива. И од овога доба почеше они велики успеси Вранцуске војске. Ду1 XIV ратоваше са Немачком,