Војин

492

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

ће те почети губити надежду, ако ова1 род тактике нше у само1 крви во1Ске. Ову истину доказугу сва прошла времена.

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА СТОШ У ТЕСН01 СВЕЗН СА ЊЕГОВИМ* САВРШЕНСТВОМ У УМЕТНОСТИ РАТН01. (Продужење). Ови узроди нроменише срећу и благостање државно поче да се њиха. Хошлет, где Французи изгубише 80.000 људи, беше први удар; други дођоше за овим, између кошх бе1аху и неке њихове победе. Већ краљ беше принуђен да моди за мир и да закључи уговор у Ризвику, кош му поврати више земаља и тврдих градова. Мир у Ризвику бе1аше тако исто мучан Лују XIV као и она! у Аикс-ла-Еапеду 1668; десет година доцнше бе1аше мир у Нимегу, кош му бе!аше користан. Савезнички народи оставише монарка вранцускога кад видеше колко њиме беху снови овладали; и Л.у1, по што 1е изгубио велике битке код Рамилша и Малплакета, нше могао закратити свошм противницима и њиховоме вођу Малборугу, да не потчине 1едан део његове земље; шта више они и самоме његовоме краљевскоме двору загрозише. Вранцуска сруши ону колосалну снагу Шпањурскога Карла I, цара Еарла петога , — али у своме кругу пак она бе1аше понижена , сведена у сво1е старе границе и принуђена да се потчини на1трашшим условима. Инглеска, плашећи се сувишнога рашћења царевога на рачун Вранцуске, учини