Војин

508

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

Ла Рошефукол, Ла Бртера и т. д. ФидосоФшу; Ниеод, Арнол и т. д. моралне штудше; Мезера1, Флери, исторшу; Валзак, госиођица Монпанси1ер, госпођа Севињи, госпођица Скидери, госпођа ЛафаГет, госпођа Танеен, сам краљ —- писменост; Паскал, Гасенда, Менаж, Абланкур, Турнефор, госпођа Дасшер, знања; Деспорт, Лебрин, Мињар живописање. Друштво узе печат одлитате галантери!е, ко1а убдажаваше обичахе и учини те падоше дуеди и посташе неупотребни. Госпоштина престаде презирати трговину и стече свошм начином часне среће. Влада ЛуЈа XIV, коха тра1аше седамдесет и две године, бехаше савршено монаркична. Под њим 1е Вранцша стекла прво место у 1европи, ко1е 101 донесе њено оружхе и надмоћна литература. Ма да ратови њени бе!аху доста пута неправедни, опет Ге она била увек тако срећна те не доби засдужене казни и шта више имађаше вазда добрих граница. Нема сумње, да по што се попе на апоге1у сво1е моћи, народ бе^аше исцрпљен и изгуби важности, Гер дух ратни и љубав према сдави угаси се и ведики краљ остави наследство обележено борбама, као резудтат његове поноситости, частољубља и грамжења за. апсолутном влашћу. Али он бе1аше из1едначио великаше, вошике и народ, и засадио 1е плодне кдице образованости и величине, ко1е доцнше уродише богатим плодом. По смрти Л.у1а XIV 1715, Лу1 XV његов последњи унук насдеди круну и владаше Вранцуском до 1774. Он 1е водио крваве ратове са Ингдеском