Војин

516

РУСКА ВОЕНА СНАГА

логе за успех, него нре? Међу тим зна се, да пруски народ подбадан ингдеским дистовима, о себи сад мисди онако, као што 1е мисдио 1706 на основу Фридрихових победа, и зато може врдо дако жестово да пдати. У Русит такође беху две придике, где погрешно мнење о себи и погрешна одена свотх сопствених средстава повукоше за собом врдо незгодне посдедице. Прва придика беше пре источне воте. Руси искупише годему вотку и рачунаше на са свим сигуран успех, али не мисдише да сваколика народна снага не ће ништа учинити без ваљане организацше; тадашња организацша одликоваше се тиме, што обтерећаваше државу у мирно доба великим бротм вохске, коха ипак не беше довољна у воти; нове трупе не беху за одкривену борбу а статћа вотка не беше у стању и да задржи савезника с мора и да му прети са сува — тр то беше тдино средсто за успех. Опште мишљење тада нит савршено ништа значило; но да хе руски народ могао да разуме, да тадашње вотичко (а и грађанско) устроттво руско не обећаваше ни најмањег успеха у тако великом предуз ећу, 1амачно би мнење народно бидо од каквога утицат. Други пример тшт 1е пунит поуке. Посде источне воте у Русит завдада подпуно неноверење у сво1у собствену снагу и вдадаше за дуго па тшт и данас може се осетити; Аустритнци, потучени у посдедњем рату, тснит потм о себи добише, него Руси посде 1856 године. Слупшући, шта т тада пубдика говорила, могло т се мислити, да т Русша била други КитаГ после првог судара с Ингдезима, кот су от-