Војин

574

РУОЕА В01НА СНАГА

изводе доста правилне и сдожне еводудхе. Ратовољство Вранцуза појмљиво 1е тим више, што га подржавају 1ога многе друге особине. Воша 1е пуна страха и ужаса за све скоро државе европске, само за Вранцуску не. 1ако потучена и побеђена Аустрша се може да распадне, Италју — могу наново да раздробе и подГарме, од Прусше баш и посде нобеде код Кенигреца, могу опет да начине десетак Саксонша; а ко се сме похвалити, да освохен 1едан кра1 Француске може дуже у вдасти свошј да задржи. Побеђена Вранцуска подноси само матер1лдне жртве п губи сво1 утица1 на известно време, ади никако сво1у праву снагу. Са свим 1е природно то, да Вранцуском славољубљу нема кра1а и Вранцуска 1е била увек виновником свшу скоро европских ратова. И у других народа поноситостнародна, славољубље страстЈе, ади у Вранцуско1 славољубље 1е гдавна, вдадајућа страст, и кад се она задовољи и све су друге донекде умирене. Покоши херцог Ордеански знао 1е и разумевао то врдо добро, па с тога 1е и подбадао свога оца на рат, говорећи, да ће иначе наћи смрт у каквом париском каналу. Осим тога сваку Врапцуску вдаду држи во1ска, па ма каква она била: репубдиканска, апсодутна иди уставна. Револуцша поцепала 1е народ и подедила на врло много непршатељских партаЈа, од кошх ни 1една нше у стању да сама против свшу осталих одбрани владу, по свошма. начедима основану. Дисципдином батнета држи се Вранцуска вдада, сдавом баЈонета доби1а утица1а! По1мљиво 1е дакде, да у таквом подожаху прва и гдавна брига вдаде мора