Војин

2

ПИСМЕНОСТ У НАШ01 В01СДИ

Ал кад се 1едном до овога дође, ни1е тешко помислити, колико Ге човечанство морало од 1едан мах скочити. Цео се свет тако ограничи. А са изналаском печатње, велики делови земље радише на истим задатцима; милшони очшу, мозгова, руку итд. слож-и се и поче усавршавати себе а потомству беежити сво1е успехе, да се користи њима и даље их продужи. И силне науке посташе, и далеко, врло далеко одоше. И човечанству су потребне дакле науке, и оно их мора да изучава. Прво 1е средство ка ово1 мети писменост у свакоме народу. Без ове не може бити никаквих промењивања мисли, па ни напретка моралнога нити и каквога. Нашем народу особито пак ово Је потребно. Наша 1е земља малена одвише; незнатан 1е бро1 обитаода њених. Ал су у толико снажнше околности , ко1е га изазивљу, у толико 1ачи непршатељи, ко1и са свшу страна опасу1у малену отаџбину нашу. И Физична снага не ће нам толико помоћи, колико душевна моћ и свесно пошмање задатка нашега. Време се нагло крећека своме свршетку, све нас околности на посао позивљу. И само брижљиво пашћење, и особита воља моћи ће нас ваљано спремити за страшан ал и дивни тренутак, кош ће решити судбу нашу као народа, као људи! Наш 1е народ скоро света угледао. Све установе у њему тш су нове. Еод нас се да боме не може ништа тако изврсно одмах да уведе, 1ер за свашта треба времена, док га сопственим искуством не израдимо. А прилике не чека1у , и сваки следећи тренутак, већ /л г -