Војин

30

ПОЛОЖАШ

тих користи, ко1е овака земљишта дају бранишцу, као закдоне во1сци, 01ачање њене ватре .... оне се прометуше у особите важне а за бранишца тврде тачке. У опште натовша тактика стала 1е тражити за во1евање особито разнокарактерна земљишта, т. 1. таква, на котма би се находили разни земљишни предмети, са таким међупросторима, кот не би закраћивали свезу ватрену; и од сад пазиће се да се користи њима, да би се могло (у згодно! прилици) дебушовати довољно широким Фронтом, при прелажењу у наступање. (Не треба заборавптп главну карактерну црту пређашњих и данашњих битака. Пређе, кад 1е у обрани владао савршено пасиван основ, бранитци се ограничаваше по на1више само на одби1ање удара; сада се пак на обрану гледа само као на нрилику какву где се за напад спрема. Пређашње су борбе биле оне, што их зову сотћат с!е роз1е; садашње опет сотћат с1е роз^е, ал кот се свршава1у одсудним наступањем, соир с1е соШег.) Таки т карактер новитх пољских бо1ева. Пре него што пођемо говорити о заузимању, нападу и обрани разних положа1а — покажимо оне услове, котма мора одговорити сваки добар положа1: мали, кот се састот само из одељенога земљишнога положа1а, или велики, кот се састот из више таквих предмета. Овим начином добша се идеални подожа!, т. 1. теоршска мера за оцењивање положаЈа сваке врсте. Односећи ову дакле ма на Одс. 109. »Напади иа села скопчатд су само са великим несрећама, те сам се 1а заверио, што 1е могуће више, да их се клоиим, осим ако би ме особита нужда натерала; хер би при овомемогао изгубити већи део моГе пешадте.* 6пе8сће1т8 УогЈезипдеп ићег (Ие ТакМк. 520.