Војин

45

ни? Ово се питаае не може безусдовно решити. На прилику: да ли 1е боље примаћи крило уз море или не; регаење се ово наЈвише условљава тим, ко морем влада. У опште треба приметити, ма како да су нам крила осигурана, обилажа! Је у већину случа1ева могућан. Воша исторрпа казу1е нам, да нема таквога полоаша, кош сс обићи не може. Као изузетке можемо споменути само Торес-Ведрас (1810 и 1811) и Калдшеро (па и ову последњу обишао 1е ђенерао Бунапарта). После овога 1е очевидно, да право средство, ко1им се можемо осигурати од обилажења, не сто1и толико у ово1 или оно1 користи, што нам земљиште да1е — колико у брижљивоме чувању крила и у искусно! употреби резерве. 5. Земљиште пред положа1ем треба да помаже во1Сци предусрести непријатеља ватром, и то на великоме одсто1ању; даље, не сме помагати ненршатељу као заклон, и да 1е принуђен наступати уским Фронтом, у стешњеноме реду. 6. Земљиште на положаГу (т. 1. лице положа1а), кри1ући во1Ску од погледа и зрна ненргпатељевих, треба нарочито да помаже прелажење (у удесноме тренутку) у наступање, по могућности широким Фронтом, дакле, као што 1е горе примећено, треба да се састош из одво1ених гомила земљиштних предмета и са довољно широким просторима међу њима. Положаш, заклоњени с лица приступном ирепоном, дозвољавају само пасивну обрану, дакле удесно само за слаб одред, кад се ода њ иште да уздржава много већега непршатеља (на прилику заступницом). Велики одред оваки положа1 не тражи. Закраћу!ући наступну снагу, он у исти мах не осигурава