Војин

40

РУСКА В01НА СНАГА

време на месец дааа после об^аве рата, вокка 10 1 1е нарасла на 360000 , дакле у трећину више но што 1е Француска имала 1859. Нема сумње, да 1е и после Чешког похода у устрохству Пруске војске каквоћа жртвована коликоћи; али за то од 1806. год. Прусша Је само за независност сво1у смела да зарати; а то 1е изузетак , кош у млогоме искреће појмове о обично! срећи. Осим тога 1813. Пруска 1е В01ска била само део савезничке а у последње време имала 1е толико среће, да 101 се ваљаност не може ни да види. Што 1е државеа зграда 10ш на слабом темељу и нше у1амчена 1аком етнографском разликом, што 1е ђеограФски положа! затворен и спречава слободу радње и нашосле што треба да се одржи случашо задобивено политичко досто1анство: све су то узроци, кош су Прусшу претворили у вошички стан (и ако не по ДЈ г ху а оно по установама) -—, кош су 1е нагонили, да устрош народњу во1Ску. И народња војска, ко1а нше художно извеџбана маса људи, већ добро уређена и обучена земаљска снага, без велике муке и при нормалном року служења, кош 1е нуждан, те да од сељака буде солдат, може да буде добра во1ска.; но по СВ0101 исторшско1 задаћи Пруси1а 1е требала да има млого већу во1ску, него што према бро1у обиталаца долази. С тога узима1у се у вошичку школу сви млади људи и служе само толиао, колико 1е нужно, да се обуче руковању оруж1ем и Фронту. При таквом стању ствари не може бити говора о томе, да се В01ска слше у 1едно органско цело, — први услов за каквоћу во1ске; снагу У В01СЦИ ЧИНИ ОНО, ШТО 1е у Њ01 стално, т. 1. ОФИ-