Војин

СУВАРОВ

75

или мање илод и печат свога времена, а наГодлични1и од њих обично носе на себи и на1вернша печата његова. Тако и Суваров сачува до дубоке старости онаквога печата, каквога у младости доби. 1ошт од детињства иа и даље кроза цео живот, Суваров иђаше свохим особитим путем, — не оним, кош беше траг већини пре и после њега. Суварова не записаше шшт из колевке у пук, као нгго то чињаше већина племића онога времена; 1ошт веле, да он не беше ни створен за вошика; малечак, сувоњав, беше он прост дечко слабога телеснога сллопа. Отац његов — и ако сам беше вошик и ђенерао — опет назначи свога сина за грађанску службу и даваше му прилике за учење 1езика и других наука. А млади Суваров показиваше и воље за учење и способности памћења. Он беше жива и одважна духа и хогат за рана опажапте се у њему необнчна тврдоћа карактера. Све књиге, кохе му до руке долажаху читаше он са великом жедњом; особито 10 волео Плутарха и Корнилиха Непота: такво читање дигло га 1е до великнх мисли , уселило у њ частољубља и жеље за славом. И у 10-то1 години већ мишљаше, како да велики човек постане. Не гледећи на своје васпитање у мирним наукама и вештинама, горео је у љубави према Јединима војнииа — мишљагае, да ће ту до на1веће славе и величине доћи моћи. Стари јунаци одуптевљаваху га: Александар, Цезар, Ханибал Још у раним годинама постадоше љубимци души његовој, а историје дела њихових, беху предмет његовога непрестанога изучавања, и пробудише му жељу, да би кад тад њима подражавати могао. Од новијих особито 1е волео хра-