Војин

ПИСМЕНОСТ У НАШ01 В01СЦВ

88

15-та декција. Отвораке сваку књигу, другови, и сваку читаЈте разумно и с разумевањем. Скоро ћете видети, да 1е наука светлост и срећа, а незнање тама и 1ад. На занете повуците ваздуха, на тачкама застаните. Из благодарности учитељима, сваки нека бар по 1еднога незналицу научи. Ово 1е њима на1већа награда. Умни људи веле да 1е наука човеку нужна, глупи веле, е 1е боље у незнању живети. Не треба бог зна колико мислити, па да се увиди корист од разумнога учења. Човек треба да позна1е сво1е дужности према Богу и према свету, кош 1е око њега. Ово се све учи само мишљењем; књиге су што и говор и учитељ. Главни 1е закон божш: воли свакога, као што самога себе волиш; а то значи, не жели и не чини никоме зла; та и теби нше доиста мило кад би ти други ко удио или желио да науди. И ако целога живота свога ово на уму имао будеш, свет ће те звати добрим и паметним, а савест ће те срећом наградити. Поштен човек весело живи на беломе свету он се никога не бош до Бога, нити њега и шта може да узнемири; човек пак с нечистом савешћу од свакога стрепи, ка плашљива врана. У животу своме сваки човек треба да се брине не само за сво^е добро, но и за добро свшу, 1ер главни закон хришћански, као што знамо вели, чини другима само то што желиш да и теби други чине. Наука нас учи , како да разна добра себи и другима наиакше добшемо.