Војин

ПИСМЕНОСТ У НА1П01 В01СЦИ

85

Наука хе, браћо , велика ствар. У рекрутско1 шкоди тек мало 1е науке, па и то дуго и дуго учевни људи тражише. Ни 1едпо1 науци нема кра1а. И само 1е она1 не поштује, кош ништа не мисли, кохи 1е цео свог век провео у тами. Наука не стош на 1едноме меету, већ се непрестано креће у напред. Тако и воша наука, Некада су се људи камењем тукли; доцни1е дођоше стреле и копља; а посде, погледа!, прах се изуме и оруж1е усаврши. Нашре бехаху некаке чудне пушке што се на точковима вукоше, и 1едва пунише; после дођоше као некаке кремењаре, па онда праве кремењаре, па на капслу. Има сад пушака што се са страга пуне. — Во1еван,е садашње 1едва 1е и налик на во!евање у старо време. Оружје у рукакама искуснога стрелна добро би1е на хиљаду корака; пажљивост и вештина то су душа у рату. С непри1атељем се треба брзо тући. 1а тако мислим, да 1е учевно1 вотци лакше у рату. Кад само сваки вошик хитро и мудро ради, мислећи на победу, — непршатељ не може с таквом во1Ском на кра1 изићи; 1ер где сви свакога бране а сваки све — ту 1е непршатељ слаб: наша снага надвладаће. Кад је Ђорђе Србијом завлад'о Измеђ'Босне и измеђ' Србије! И Србију крстом ирекрстио: Та екоро ће и то време доћи Од Дунава до Влаха старога, Кад ћу јунак и тебека прећи Од Тимока на до воде Дрине, — И честиту Восну полазити. Тад је Ђорђе Дрини беседио: — — — — — Дрино водо племенита међо