Војин

100

НЕКОЛИКЕ ЦРТЕ 0 ТУРСК01 В01СДИ

за1едно са во1ницима и немшу никаквог опхођаха са грађанима. Већином их може човек да види сасма занемарене, како у оделу, тако и у понашању. Врдо је карактеристично како се неки део Турака извлачи од вошичке дужности. Више пута срешће човек у Мало1 Азиш по читаве караване, кот се с коњина, псима, уопште сацелом имаовином, селе у другу провинцшу, само да небуду вошици. И ово све може да бива у Турскох, где су административне власти немарне и самовољне, организацша и плаћање органа рђаво, а поштански саобраћа1 неуредан. Но се власти ипак, у оваквим приликама, намире са заоставшима, ко1е онда немилице попису1у, а особито обитаоце Мале Азше, кош су већином крупни и лепи људи (поглавито Смирњани). У селима од 40 до 50 КЈ'ћа, узимље се обично 4 до 5 људи годишње, па ако су из какве породице и 2 до 3 брата у сдужби, онда турске власти незна1у, као зашто неби било разлога, да то и с другима буде. Рок службени утврђен 1е на 7 година; али, почем држава оста1е вошицима дужна увек плаће за понеколико месеци, а тај би дуг ваљало вошику при отпусту исплатити, то ова1 сиромах, мора с тога да остане често и 9 до 10 година под бар1аком; с тога уписан рекрут и незна никако, кад ће се опет вратити кући. Ово им наравно тамани расу. Ко нше увршћен у редовну во1Ску, та1 долази у редиФ-аскер (народњу вотку), кот се двапута годишње сазив,ље у главну варош провинцше на