Војин

каква 1е тактика драгомировљеба 103 Нше ни чудо, што су ови писци увек код читаГуће публике мејдан одржавади. Обећана златна брда стекоше им много читалаца, но без преувеличења можемо рећи, да све њихове присталице не само да се нису могле научити победи, него, ако их 1е случа1 донео на ботште, били су тучени; 1ер и читаоцм и шгсци не знадоше или не хтеше знати, да између тактике, која се мирно и ладнокрвно у соби напише, 10ш 1е здраво далеко до праве тактике на бошшту. Еакве су морале произићи последице од оваког погледа на теоршу тактике ? Нисци, положивши за задатак сво1им тактикама, да сво^е ученике уче вештом борењу и побеђавању, морали су се из петни жила унети , да и нравила за ту цељ пропишу. А како вешто борење и победа зависе од безброшо многих узрока, међу кошма, случаГност такође велику улогу игра, то писци, не могући их обухватити све, морали су се зауставити са свошм иравилима до неке границе, прогласити их аксшомама и под њих подвести све нове прилике или се на њих и не обазирати. ГГа шта 1е отуда произишло ? Произишло је 1едно између иајцрњих зала у вогсци — педантерша, т. 1. безрасудно прописивање правила за свашта и слепо придржавање прописаних правила, не разумевајући њихов дух ни границе. Одгаиле су се старешине, ко1е викаху само: „хоћу црно на бело", дрхтаху од одговорности и не имађаху ни искрице независности у во1ено време. Во1Ска сва постаде укочена, трома — маса у правом значагу те, речи. Поглед Драгомирова другчше 1е, а то зато, што му 1е поглед и на сву во1ену вештину друкчи1и. Ево