Војин

руска в01на снага 105 се одкдони забуна, коха би мдого удила унутрашњо! унрави). Посдовица каже: нужда свему учи , — и заиста Аустршску 1е вдаду научида, те боље него и ко1а друга познаге свој нодожа1. Могдо би се рећи, да пробуђена 1едном свест у Аустријских народа бида би по државу дадеко опаснша, но што су странке у Француско1 и поцепала би државну снагу млого више, но што у Француско1 странке учинити могу, али нше тако. Борба та не може да се распали у ^едаред као револуционска, страст, може бити опасна посде неког известног времена , ад у тренутку не , и довољне су само строжше полицакке мере, па да се све утиша. Аустршска вдада зна то врдо добро, па зато кад 1е нужно, без и какве зебње извлачи во1ску и из нашемирнших предела. Ето с тога Аустрша између свшу 1европских држава (осим Русше, и то онакве, каквом би она могла да буде) може да има нашгромншу во1ску, ко1а 1е у посдедње доба долазила до 400.000. Разуме се, да би толику во1ску имала, мора да 1е задовољна врло младом, као и Прусша: у место узакоњеног рока сдужења од десет година, вошик не сдужи више од две године. Па и онет са вокком од 400.000 тако дисципдинованом и тако оданом влади, шта се не би могло да учини? Али ту се показу1е потпуна неоснованост сви1у окушаних комбинацша. За љубав безбедности царства ређименте не могу бити потпуно народње; ОФицири и вошици у исто! ређименти не смеду бити 1едне народности; оФицири су бдагородници Аустршски и ђермански; они не знаГу 1езика сво1их вотика и разговара1у се с њима преко под -ОФицира , ко1и опет, да до овог чина дођу, мора1у бити до извест-