Војин

184 НЕКОЛИКЕ ЦРТЕ 0 ТУРСК01 В01СЦИ

ћем чину нринадлеже и веће дужности и да обвезаност спрам општега расте у мери, у колико положах и више прилика и могућности пода1е. У Турско! нихе као што ваља да је, да пуковпик н. пр. осећа , да 1е он држави п више дужан, него прост вошик, и да он мора, и самог примера ради, да предходи нижим ОФицирима у делателности у миру, у храбрости и способности на бошоме пољу и у жртвама сваке врсте за време рата. Него напротив у ТурскоЈ влада начело , да с већим чином расте и господство, а што 1е пак веће господство , то, по њиноме разлогу, има и већих права на веће рахатлисање, па то тако иде. чак до простог вошика. Докле нак ово зло може дотерати, показано Је у кримско1 воти, где у тренутку хуриша није било ни код хедне регименте виших ОФицира, него 1е сваки каиетан водио за себе сам сво1у чету у 601. Према оваквом стању ствари , ни1е се дакле могло другче немачком писцу, него 1е морао ово сво1е извешће о турско1 воЈсци завршити с овим речма : „Решење источног питања. ко!е се с дана у дан све више и више приближу1е, неће никако мирним начином бити, и турска во1ска имаће да. издржи жестоких проба. Ми 101 желимо свако добро — али, по већ описаном стању њеном, морамо бити у бризи о њено! будућности®. М. П, Ганковић.