Војин

РУСКА В01НА СНАГА

издржавала и васпитавада о свом трошку све во1ничке синове; ако се изузму све резерве, радничке (не Фронтове) команде, во1ничке колоније, онда нше нимало чудно, што од милшуна људи, ко1и су под именом војске држави на терету били, Русма ни1е могла да изведе у 601 више В01ске , но кодико и остале државе првога реда — 10Ш ако не мање. Руска воша организацша бида 1е у суштини 10ш из XVIII века и у основним цртама нше се мењала, док 1е међутим сва 1европа одавна већ била у XIX веку. У том стању затекла 1е Русшу источна воша. Крупне последице не долазе никад од случа1них прилика. Руска вошичка управа дуго и дуго задатак сво1 ни1е вршила како ваља ; ни1е била у стању, да задржи каквоћу руске во1ске на оном ступњу, на кош се била узнела под Суваровом; но да 1е за цело то време вошо министарство и било као сада.шње, да 1е во!ска и остада онаква, као што 1е под Суваровом бида, опет моћ Русме 1853. показала би се млого мања, него што се мислило. Докле 1е год Русша ста1ала пред подмлађеном 1европом са свима посдедицама ропскога стања, дотде 101 и воша снага нше могда да буде саразмерна становништву нити да оправда сопствено мнење о себи.*) У овом смислу као и у свему осталом садашња вдада раскинула 1е ланце, и Русша 1е овладала свима

*) Говорећи ово никако не поричемо, што смо пре казали, т. 1. да се руски народ 1ако варао у оцени сво1е снаге после Кримског рага. Руска вогна снага тада заиста не беше довољна да реши источно питање, али о томе нше ни била реч, већ о во1евању под Севастопољем, коге се могло свршити у корист Руса, саио да ге мало више енергше у цочетку било.