Војин
146
НРУСКО-АУСТРШСКИ РАТ
сва 1е испрекрштана горама и планинама удесним за народну вошу ?! Не ће ли узрок томе лежати у њено1 лабаво1 политично! системи, у њено1 Финанси1и и администрацши ? Ми држимо да успех Пруса не стајаше само до њихових иглењача; као год и што хедини мразови руски 1812 не бејаху узрок губитку Наполеоновоме, као год и што пораз његов код Љшиске не бе1аше само с тога, што се неколико хиљада Саксонаца предаде сајузницима. Ми не одричемо корист од иглењача, ал узроке поразу аустршскоме и њиховоме незгодноме ниру, после хедне изгубљене битке, ваља дубље потражити. Њих треба тражити у мртвилу државноме, ко1е по века траЈе , и у коме изумире самостално развшање способности, ума и карактера управљања ; њих треба тражити у тврдоглавоме и глупоме конзерватизму дволичне политике. И та Аустрша, ко1а влада многим народима разнога племена, држала их 1е вазда деспотски потчињене немачко1 раси и нше никакво средство пренебегла да се не послужи, само кад 1е могла да 1ош сигурни1е утуче и мрве узрока, кот би могао да изазове што год налик на народни душевни развитак. Она 1е гонила даровите и учевне људе, спречавала народно изображавање и свако1ако се трудила да угуши народне умне полете. Нигде нше тако развшена система туторства као у Аустрши; то 1е узрок што се на виша места довукоше подмукли , слаби и покварени људи , кош су мислили само на сво1 трбух, а никако за народну корист. И ова1 се начин управљања продужавао с особеномг бригом у минуло по столећа, а следство