Војин

148

ПРУСКО-АУСТРШСКИ РАТ

мерама , нше могла да удахне поверења према Аустрши ни код њених потчињених народа, ни код њених савезника. Да савез јужно-ђерманских држава с Аустри10м не имађаше чврсте свезе, служи нам као доказ и то , што 1е Прусша после 1едне знатне победе, могла са сваким савезником аустри!ским по 1единце водити преговоре о миру. Другачшег се правца држаше Прусша у СВ0101 унутрашњо! политици. Пре свега пруско се правителство старало да развше и укрепи народна осећања у своме народу, да устали све државне свезе, да рашири просвете у свима друштвима, да створи народно богатство, и брижљиво се наста1авало да се изврши мисао ђерманскога 1единства. Доиста веру1ући да 1е во1ска заклон држави, Прусша се по века без преставка трудила да што боље уреди сво1у оружану снагу, и последњи 1е рат иоказао воту администрацшу Прусше у необично1 светлости. До скора су држали да 1е пруска вокка са свим слаба и неопасна, да 1е она састављена из младих вошика, кош нису навикли на тешкоће ратне, и престареле су 101 старешине. Но разуман закон , правилан однопш међу вошицима (без изузетка), уредно и довољно издавање свега што треба, тачан начин израђивања и произвођења, брижљиво и праведно оценивање заслуге и способности учинило 1е веома много; код њих нема туторства, и с тога 1е пруска во1ска добила дисциплиноване, одане своме позиву официре, под-ОФицире и вошике и с тога бе1аше могуће да на виша воша места дођу поштени и способни људи, кош су умели да из младих во1ника образу1у снажну В01ску. При томе и вошици