Војин

150 КАКВА 1Е ТАКТИКА ДРАГОМИРОВЉЕВА

пршатеља и обарање ватре са те бдизине, дакде не придржава1ући се прописаног свог места. Нема сумње, да 1е ово ризик, но и ризик у згодном тренутку у опште непршатеља изнена^зае, цренеражава, а ми знамо, какву ведику роду на воши и у бо1у игра изненадност; у оваквим сдучаима увек 1е „ризик дедо благородно". Сви ови примери, разуме се, 1есу више иди маае изузетци и наведени су само, да оборе педантност при употребљавању строЈева, да се на ове не гдеда, као на докторске рецепте. Осим тога у свим обучењима, постро1авањима — у опште у сво! тактици Драгомировљевој проси1ава 1аче тежња к нападу а не одбрани. Прво му 1е цед а друго само средство, спрема, нужда. Шта више, напад 1е у очима ауктора нанзветиш акт борбе и за то обучавање у мирно време удешава тако, да оно заиста развша у вошицима нападни елеменат и да напад, 1уриш, заиста пробуђу1у у њима достошо уважење. Зато он не савету1е, да се 1уриши у мирно време на учењу често употребљу1у, но поре!)е и то свагда са смисдом. Не треба т. 1. водити одедење на јуриш онако у магду, но свагда треба на1пре означити као непршатеља, жбун, брдашце итд., па се на самим тим местима са колоном заустављати а никада пре, да би вошици навикли, да се ранше заста1ање колоне при јуришу не мисди, но само онда, кед ножеви поцрвене од душманске крви. Морамо дати ауктору за право, кад погдедамо, како се заиста наЈважнша ова радња у мирно време врши. У место да пробуђу1е у вошицима тако рећи