Војин

208

СУВАРОВ

сни и скоро смешни страх од враља; нашосле како му хе било кад 1е се убедио, да цела система и сво њихово искуство може служити као образац како не треба ратовати. Године 1762-ге, кад царица Катарина. дође на владу, прекине тах штетан за Руси1у рат, позове сво1у во1Ску натраг и Суваров послан буде са некима извешћима у Петроград, и ту се први пут представи царици Катарини. Тада 1е већ био пуковник и добше Астрахански пешачки пук. Он 1е често био са свошм пуком у престолници, учествовао 1е при учевном логоровању и маневрима код Царскога Села, и тако императорица њега позна као ваљана и даровита команданта. Али Суварову нше доста било поштоваље ваљаног штапског оФицира: у на1млађим годинама кипило 1е у њему жестоко частољубље, ма шта га стало желио 1е он да достигне славе к одликовања, и одавна тражаше средства за то. Нашосле 1едан случа!, као што се вели, помогне му у томе: 1едном царица Катарина у разговору изрази се, да су сви велики људи имали у себи ма чега. особитога, чиме су се одликовали од обичних људи. Те речи ушле су дубоко у душу Суваровљеву, он 1е закључио , да 1едина досто1анства и заслуге не могу да прокрче пут к величини; да ваља пре свега показати се ма у чему особит, оделити се од већине људи; 1едном речи треба постати ориђиналним. Тако би се нашосле могао разјаснити почетак оних особина, ко1е наскоро привукоше на Суварова ОПШТу пажњу. (Наставиће се.)

ДРЈКАВИА НВЧАТНИЦА У ВЕОГРАДУ.