Војин

БОХНИ РЕДОВИ 22 1 1едно, вош Ге нук на десноме крилу, 1 -ви или 1У-ти, само ако непршатеља разбиЈемо; али да би се то постигло, ваља независност од нумера, као и потпуна слобода у избору ворма по околностима, увести у правила како би се и во1ска и њене старешине томе приучиле, накратко: ваља да се они хош у мирно доба на то навикну. Еолико хако дектву1е на во1ску навика, наЈбољи доказ би&е нам ова епизода из битке код Нервидена (1793). 2-ги батаљон по изласку из села, постро^и се на десноме крилу 1 -вога. Та1 ненавикнут положа1 постаде тако несносан људима , да 1е 2-и батаљон под 1аком артиљерском ватром прошао иза 1-вог и стао на левом његовом крилу. Фридрих Велики много 1е полагао на утицај навике. Он 1е говорио између осталога врло често , да: „у сваком случа1у боље 1е узети стро1ну ворму, на ко1у 1е научена во1ска, него другу макар и бољу, али слабо ил скоро са свим во1сци непознату". Да се случато Шверинова во1ска под Прагом (1757) не бораше у противноме ненавикнутоме реду, оваГ би морао променити, Фронт реда помоћу контр-марша, а тиме бн много времена изгубио. Истина, да губитак у времену овде не би имао штетних следстава, па и само престо1авање близу непршатеља не би онамо било, 1ер Фридрих против себе имађаше трому вокку, 11а 10ш заривену у 1акима подожатма. Из свега тога излази, да воЈска не треба да се ограничи на какав у напред узет ред, већ на против ваља на сваки да се навикава. Задаци 2-ги и 3-ћи. Узмимо, да 1е одељење вишенаведенога склопа у нормалном боЈном реду,