Војин

261

Марша/1 Бел-Исл своме сину. Из Би Сгепега1а1. (Наставак и кра1.) 1а ти не ћу да говорим о поштењу, но ћу да ти препоручим да бдиш на њега код твотх људи; говорн се да су неки пувовници за паре продали звани1а у. свошм ређиментама; 1а не веру1ем да Је то могло бити; они их да!у, али их њихови људи оставлају и прода1у. Нека ти 1е ређимента боља и изображени1а од других; ово 1е самољубље пуковнику дозвољено; али се не труди да 1е учиниш лепшом а нарочито да 1е претовариш ситницама. Гледа1 да су чете вазда потпуне и спремне за рат; нека те лажна молба не превари да пустиш да капетани узнмљу новаца више, но што има1у вошика: она1 ко1и дозвољава ову злоупотребу вара краља и непоштен 1е. Он 1ош греши, ако пе гледа па на1већу правду при раздавању награда и милости, и о&обито ко1и не ста1е на пут да му потчињени узимљу од солв дати недозвољене добити. Ова 1е пажња, моЈ сннко, 1една између најглавни1их, ко^у мора имати пуковник. Буди при свима веџбањима тво1е ређименте; нек си у век први на зборноме месту, ко1е си им ти одредио; нек си вазда зањат тво10м дужношћу; буди радан, будан, тачан, и твош ће Официри бити тачни, пажљиви и марљиви; у противноме случа1у, ти ћеш видети жалосну и ладну неосетљивост, ко1а 1е овладала тво10м ређиментом: сваки небрежљп