Војин

288

СУВАРОВ

Прозоровском. Не зна се шта га 1е натерало на та1 избор; ад ма какав узрок да 1е био, брак нше био срећан, но Суваров не беше рођен за тихи породичан живот; одмор и нерад на скоро му омрзну; он нагне на ново у своју стихшу: на поље логоровања и бивакивања. 1776. год. опет оде на југ и кроз 10 година до почетка новога рата са Турском, Суваров много разних послова свргааваше: може се видети час на Ериму, час наЕубаауи Црном мору, час опет на Астрахану и на касписком мору. Он имађаше.најглавншега учешћа у заплетенима стварма кримским и ту показа поред своктва одважна војника 1ошт и велика дара за политику. Изнурен нагзад прекомерним радом и осећајући хрђав утица1 климе на здравље, Суваров се више пута искаше да промени место службе, и 1785 год&не позову га у Петроград и даду му команду над петроградСКОМ ДИВИЗИ10М. Из тога 1е времена , као што се вели, и ова анегдота. Неким случахем његовог имена не беше у списку имена оних ђенерала, ко1и су у де1ствително1 служби, о то га 1е 1ако огорчило. Он се 1ави императориди, падне пред њу и лежаше непомично. Еад му она пружи руку, да га подигне, он брзо скочи, пољуби 101 руку и подвикну; „Ео 1е сада против мене? владарка ме брани!" У вече тога дана било 1е увеселително вожење у Царском Селу и Суваров имађаше среће да весла на ономе чамцу, у коме 1е царица била. Еад су дошли до обале, он искочи из чамца и потресе га тако 1ако, да царица посрне. За тим се стао извињавати и говораше да 1е то било с тогд,, што 1е он инвалид. „Не, проговори царица, ко1и може такве скокове да гради, та1 нше инвалид." Тога дана уш'о 1е и он у списак ђенерала и добиЈе дивизшу.

ДРЖАВИНА ПЕЧАТНИДА У БЕОГРАДУ.