Војин

мисли 0 вошоме устр01ству 291 шено другим условима; но он хе потпуно одговарао захтевима мира и рата. ДозвољаваЈу^и само ххримедбе, он 1е умекшао сурови захтев дичне службе; но он 1е у исти мах осветио само начедо те службе. Он 1е обвезивао свакога, кот се хтео ослободити рекрутства, да доведе за се такво лице, ко1е има једнаке услове способности с њиме. У овоме не бе1аше примадаба и био хе савршено безуслован у свему ономе, што се тиче ваздашњег попуњавања људма, па ма како да су тешке околиости. 1855 изађезакон са откушша и дотацшом *) а ишчезе мисао о обвезно1 служби. Све се поче откупл,ивати. Дична служба постаде само удео пролетарије и сиромаха. Цео лични састав вокке стајаше готово 1едино на преми1ама и плаћи (копилка).**)На послетку се погледи на вошичку службу толико извратише, да су почели предлагати правитељству устроЈство опширне системе страховања од свако1аких напасти и беда; пожара, поплаве, падања туче и воше службе .... Чудно 1е још, како се наравственост, уважење, и достојанство вранцуске во1ске могаше да одржи у сред такових заблуда. Пређе иа1емницима не давахучин ова; сва кариЈера принадлежаше грађанима, ко1и часно вршише сво1у дужност, у ко1у дођоше или коцком или од воље. Сад 1е нестало сваке разлике међу солдатима кот бадава кот за новцеслуже, а на име, на1емници су сви наши под-ОФицири и кандитати за офи-

*) Т. ј. дотадшонска каса, у коју су долазили сви откупни новци; од њих даваху премше и иовишење људима, што остајаху преко обвезнога доба у служби.

**) Реси1е, на ко1у Троши неумитно виче. *