Војин

суваров

они и не мишљаху на њ и тако, како се ни кад они не надаху, а к томе гошт човек, кош својим особинама изгдедаше за њих смешна шаљивчина, да не рекнемо будаллина. То им Је нонизило и гордост и самољубље и не даде им да правично о њему суде. Они не могоше да признаду у њему никаква искуства, а он их вазда побеђиваше. Они гледаше да прикршу све то, и поричућим тоном вазда се изражаваху о њему ; „он хе такав вслвода, кош ништа више не разуме, до ићи право на 1уриш, ко1и без и какве користи само људе жртвуге, ад кош при томе, ипак има не обичне среће." Што се тиче израза „ићи право на гуриш", то сваки, кот 1е уверен у своау снагу, ваља да ради: он 1едним ударом руши оно, за што другоме ваља много. Храброст и енерђша удва1а1у сваку снагу, слабећи 1е код непршатеља, и доводе к томе, да се нашосле ништ не држи за немогуће, а ништа и не ће бити немогуће. Суваров се могаде поуздати на своју во1ску, па на што би дакле много околишио с Турцима ? Зар 1е ваљало да он маневру1е против њих? А и маневровање против не правилне пољске во1ске беше и неумесно и опасно, 1ер шта би се њиме достигло ? — Против Турака не оста1аше ништа друго, до поразити их „острвгмЂ концомђ,,. Нашосле Суваров никад у лудо људе не жртвоваше, већ чим се увери да 1е потребно, да се ово ил оно предузме, тад га не могаде задржати од тога ни каква лажна Филантрошпа. Ратовати се никад не може без продивања човечше крви, ал крв, проливена у сво1е време, за 10 а и 100 пута више вреди, него потоди крви, више нег гомила осечених глава, и испробаданих груди оне вокке, ко1у њен слаб и невешти вођ у невреме ка стоку прождрљивоме вуку у чељусти баца. (Наставиће се.)