Војин

364 мисли 0 в01н0ме устр01ству

страхотно размишљавање. Тешко 1е себи представити до чега додази узалудно трошење људи, средства и новаца, кад се правилно припремање рата у мирно доба занењу1е изненадним и у век разоривим напрезањима снремања у ратно време. После овога Троши прелази одмах на тактичка питања и тек при свршетку књиге враћа се на опште изводе устрохства вокке. 0 тактици рећићемо ниже; Погледа1мо сад у чему се Троши са Шангарњем слаже. Троши, вичући уцело1 СВ0101 књиги на неопходнот народне основе за воЈску, на правилно обновљавање њенога, састава а особито на неопходност узвишавања духа во^ске помоћу узимања људи сваке врсте у вошу службу — наравно нше могао не одати заслужена одобрења пруско1 во1сци. Високи основи свеопште воше обвезаности, који леже у основу пруске системе, нису могли не наћи у њему ватренога поборника, кот 1е рад њих само готов гледати са снисхођењен на опшу младост састава пруске воЈске и на опасности, котма се она подвргава, аад иоле дуже ратовати мора. Но ми на нослетку видимо, е га пруски система нше занела. Кад би се она слагала са нарављу, навикама и карактером вранцускога народа, он би та1 час био за њу; но, не видећи тога, он гледа на пруску систему само као на теоршу и очито светује вранцуско1 да се тврдо држи оне воте системе, ко1а не обвезу1е вошом слджбом све, већ одређени бро1 мдади људи и захтева доста дуго време служења, на ко1е 1е вранцуска навикнута већ од по века. Против стављајући махнама старих вотика вр-