Војин

вер01етне промене у тактиди

355

двога и покушаћемо да предложимо, како би се и шта жедело изменити и у 1едноме и у другоме. Прво место даЈемо пуцању, 1едно с тога што с њиме и у боју почиње; а друго с тога, што смо вољни да уговемо онима, кош су се већ толико повукли за тим модним средством борења, да готово ба1онет сматраГу као теретно оруђе, ко1е смеће сигурноме гађању. Метно оруж1е што се оздо пуни, ваља сматрати као мач с обе стране оштар; оно може бити узрок страшноме поразу противничкоме а у исти мах често и страшноме трошењу вишека без да учини и на1мањега вреда противнику: нек на1мање нестане хладнокрвности и власти над собом у официра и вошика, и ништа лакше неће бити, као потрошити брзо и у залуд вишека; а за то се има да захвали брзоме пуњењу. И у след тога, све оно што може бити узрок мудроме употребљењу и штедљивоме трошењу вишека код задњивача, мора заузети прво место. Те се предохране могу видети а, у расутоме стро1у; кад у десетинама „одабрани" вошици, (први и наравни мотриоци над мудрим употребљењем муницше) добиу вредности у толикоме степену, да они постану праве старешине и да буду одговорни за владање свошх другова. Но они ће само онда моћи такви постати кад се буду одређивали не по величини (ранжир) као што се то чини, већ из бољих стрелаца, смелих и поузданих, као што то треба. да се чини према духу нравила; тим ће у неколико „ранжир" изгубити, ал свако1ако ствар ће добити. Поред овога треба приметити, дахе овим задњивачама расуто пуцање добило повога моћнога сред- *