Војин

ПОЛОЖАШ

381

пололш доћи; да би се избегло укрштање одељења (сусретај корпуса Блихеровога и 1орковога при прелазу пред борбом код Л .ицена, беЈаше гедан између наЈглавнших узрока што се борба изгубила) такође, казаће се и путови, по котма ће се одељења повлачити, ако битка зло прође; тако исто означава се намера, К01у вохске мораху да достигну, при том строго се уздржава1ући, као што 1е већ речено, од заповести и казивања средстава, во1а воде к достигнућу те намере: 1ер наравно таких начина има бесконачно много и сваки ће по нашре она1 изабрати, К01И му се на13годниш покаже у опасноме тренутку, а кот опет на1већма гове његовоме склопу ума и карактера (план ђенерала Мороа за прелазак преко Рате, у рату 1800. сравњен са планом ђенерала Бунапарте, нема сумње био т гори; но ако се узме у призрење да т Моро у свако! прилици, боље вршио ма и гори али сво1 план, него бољи нлан Бунапартин, ни туђи, — 1асно ће нам бити, што при такоме услову план Моровљев бе1аше вреднит од Бунапартинога). На послетку, само би она1 имао права да у напред одржи и каже сталне заповести, кот би био кадар да докаже, е он може предвидети околност са свима њеним бесконачно разноврсним изменама (т. ћ између осталога и начин радње и деттвовања противниковога); ад се тим заиста нико нохвалити не може. Самосталност код старешина одељења, тсте она слобода. кот им се дат, да могу сами по своме схватању да изберу средства и начине котма ће да достигну одређену им мету. Велики воти људи, велике вотоде бар, тако су гледали на ту ствар. На-