Војин

ПОЛОЖАШ 383 онда, кад се хтеде да стесни слободна радња старешинама одељења, и да им се улога корак по корак као са сахатом у руци, одреди. И 6000 Сардинаца (у битци код Сента-Дучша) против 2000 аустрикке вошке (ко1а беше на читави 1.25 сахата растегнута), само с тога изгубише битку што су имали слично распоређење, у коме 1е бој 1ош у напред раздељен на четири тренутка (?) и сваки тренутак заузимаше четири стране. Таква распоређе<на обично збуњу1у извршиоце и доводе их у веома неистински положа1. По ходу бо1а вндећи сву несагласност онога, што им 1е заповеђено да изврше, савршено су убеђени да би са свим обратан начин радње одговарао захтевима околности; али страх од одговорности вели им да се пре буквално врши диспозицша него да се од ае одступи: свакоме 1е познато колико у рату случашости утичу, и како по негда и наторе мисли успева1у а на1боље воде к пропасти. Те у овако1 прилици они би морали дво1ако да одговара1у и за то што су одступили од заповести и што су несрећно нрошли. Кад се пак буквално држе заповести, ма се ова савршено не слагала са околношћу, па и у несрећноме случа1у, — они се не излажу одговорности с тога, што су тачно по распоређењу радили. Може бити, да би Чичагов, 1812, могао са свим задржати Наполеона на Березини, да нше Еутузов, осим изречене намере — не пустити Наполеона преко Березине, тш казао и средства, котм ће се начином постићи та намера. (Фелдмаршал показао 1е просторшу ниже Борисова, као место, ко1е ће, по сво! прилици, Наполеон изабрати за предазак).