Војин

мисли 0 в01н0ме устр01ству

375

какве и пре, но само, окружене већим тешкоћама и опасностима. Само 1е врло потребно да се од вошика одво1е штетне предрасуде, коЈе понижава1у улогу во1ника, и научити их е што већих жртава захтева усавршавање искуства, све 1аче и силнше треба да 1е усађен у души в01ске глас части и љубави к отаџбини. Код нас 1е образовање вошика веома ограничено и нше са свим истинито. Сви се наши упути развшату на истоме обрасцу : вравцуски 1е солдат први на свету, наша 1е во1ска непобедива а противници ништа не вреде. Римљани, кош су свет покорили, говорили су с већом скромношћу и истином о свошм во1ницима, него што ми говоримо, о нашима. И за чврстину духа вокке, ништа ни^е опаснше, од сувигане хвалисавости, од неумеснога презирања противника. Наши се вошици одлику1у живљим одугаевљењем и завођењем, него други народи, ал за то има1у мање споко^ства, сталности него други. Ови има1у смедост темперамента , натпи — смелост уображења. Они иду напред са заносом и несравњеном жестином; но по негда бива прилика да у нереду одступату. А у котм нриликама ово по нашре бива? Кад вошици невегатим старегаинама убеђени, да ће без труда надвладати непршатеља, наиђу на тврдога и упорнога противника, кош се регаио да не уступа. А међу тим, дух и дугаа нагае во!ске потпуно 1е прилагодпа за високо и смело образовање; треба их само умети употребити. Кад 1е ређимента на скупу, ми остављамо официре да се занимаЈу читањем правила, гарнизопске