Војин

МИСЛИ 0 ВОШОМЕ УСТР01СТВУ

377

водимо „ученил" и парадно понављамо борбе код Ауетерлица, Исла, СолФерине? Без сумње текника 1е важна. Ми више него и ко позна1емо њену потребитост, и захтевамо, да се њоме озбиљно занимамо, да во1Ске нису непрестано раздробљене и да се чешће скупљаху у станове, где би с мало угодности у простим колибама вршиле пољску службу, добшале војпичких навика, веџбале се у за1едничко1 радњи Но примећавамо, да су сва наша мирна веџбања, по само! особини ствари, чисто условна, и да осем праске пушака и невине канонаде, она не да1у вршиодима ни удаљене иде1е о истинскоме бо1у. Саме маневре и разна кретања во^ске на логорскоме пољу, са њиховом спорошћу, правилношћу, сложеноме саставу и размереношћу видова, ни на1мање не личе на маневре и кретања непредвиђена, свагда брза, често стремљива а кад кад неуредна — правих бо1ева. МаЈз (јие т'шрог1еп1; уов ехегс1се8 е1 У08 рагаДез е! ди'оп(118 (1е соттип ауез 1а §иегге?*) непрестано 1е говорио Маршал Сен-Снр. Пренебрегавањем наравственога спремања, ми сами себи спремамо црпе поЈаве, које ће пратити паше несрећне ирилике. А ни 1една се во1Ска не може од њих да ОГраДИ. (Продужиће се).

*) А шта 1а марим за ваша веџбања п ваше »параде/ ко1е нису ни мало налик на радње у рату?