Војин

396

ПОЛОЖАШ

жа1а стоЈи у отварању што више и што удесншх путова себи, а у закраћивању приступа (од стране непршатеља) ка положа1у, кош смо ми посели. Кад се положа1 за времена поседа (као што је то лепо објашњено ири поседању за обрану разних земљишних предмета), прво, на шта треба иазити, 1есте да се положа! у активноме смислу оснажи. „Сила В01ске, говори Наполеон, мери се као и у механици, масом ко1а хе помпожена брзином." Што не достаје маси, то се допуњава њеном окретношћу, т. 1. сиособношћу да за на1краће време дође једно1 или другој тачци, куда треба; ово нам на!боље може потврдити во1на исторша (радње Фридрихове у 1757 а особито ђенерала Бунапарте у Италиш 1796 године). Знаменити аукторитети у стварима вошим, пепрестано су тврдили ову истину; маршал Саксонски, из 1една говораше, е „таша победе стот у ногама" т. 1. у брзини кретања; Лошд, е „вокка, ко!а добро иде, не може бити разбшена." На послетку, ако се узме у призрење, да успех у бо1у зависи готово 1едино од жеље и могућности у натраће време помагати 1едан другоме, то особита важност активнога о1ачања положа1а, не подлежи никаково1 сумњи. Да бн се 1аснше увпдела корист од утврђених положа1а у опште а наротато 01ачање њихно у активноме смислу, доста 1е само да поменемо ТоресВедрас. Херцег Велинктон, са, 70.000 редовне вотке и 60.000 милицше да би прикрио Лисабон, заузео беше положа! дугачак око 8У 2 сахата, — од више велик' дакле према броју његове вокке. Да поло-