Војин

388

МИСЛИ 0 В01&0МЕ УСТР01СТВУ

путем, то 1ест, преко Ст^рог Махдана где се копа сидно жељезо, -— 1ер 1е у пола краћи. Из Новога до Косташице, опет на Уни (на левом брегу), износи не што преко 20 километара.

Мисли о војноме устројству. (Троши и Шангарње.) (Нас; тавак- ) Свако ору®1е, за1вдно с духом. мора имати тврде основе и у-самомо устро1ству. Обично се говори: „пешадша 1е дарица биткама.' 1 И то 1е истинито: она 1е гдавни чинилац у оорби и отпорна тачка С| !има осталим врстама оруж1а. Кад се она креће, савлађујући 1едно за другим све пренреке тад 1е победа. Кад она сачува сво1е место 601 1е не реше^ и сретни маневар, смела радња може 1ош успеха донети. Кад се одступа не користећи се препрекама, ко1е би могле да задрже противника то 1е знац пораза. Положа1ем пешади1е на бошоме пољу регу лише се положа1 и наравствени дух све во1ске. Га пешадиЈа, ко!а 1е гдавно оруђе боше сиде и чврстоће. како се у нанш во1сци добавља и потпуњу1е ? Из годишњег а контингента ми пре свега одоирамо ооље људе за снецшалне родове оруж1а — и то 1е паметно ; за ^ им избирамо на1израсни1е људе за коњицу и за возар е ; па послетку на1чвршће људе жртву1емо нарочитоме корпусу — стрељачким батаљонима. Па из овога остатка, кош дође у лини1ску пешадшу, сваке год ИН е вадимо пона1ваљанме