Војин

МИСЛИ 0 В01Н0ВД. УСТР01СТВУ

391

Коњица 1е оруж1е брзине, оружхе, коЈе не сатире великим ударима, већ наравстеним утицаЈима. У опште се мисли, е као год што се, при ударима две пешадше башнетима, крв потоком пролева, тако исто и при удару коњиде она де!ству1е механичким ударом: грудима коњским потиску1е масе а сабљама и копљима расе1ава. Тако нигда не бехаше: двобоји сабљама и бакшетима само су изузеци и готово свуда по 1единце. Од новишх војска, само се под Инкерманом људи упустише у међусобну борбу ал и то само за тренутак. Обично се криза решава наравственим уица1ем, а не правом радњом самога удара. И пешадма, која ни1е била кадра сво10м сталношћу п чврстоћом да потресе и устукне коњицу, што 1уриша, у више прилика биће разби1ена не добивши ни 1еднога удара од сабље. Улога оружЈа, ко1е може да достигне такве послетке, не може никако да ослаби; на против, она ће 10ш порасти. Но за то Је преко потребно да се коњица преобрази према новим захтевима; а начело 1е за то преображење веома просто: треба олакшати кољицу, да би: 101 увећали брзину. Снажно1 мазги, ко1а увек иде ходом по путовима, ми велимо доста 1е 100 кил. *) А бошоме коњу, кош се са сво1им Јахачем креће у свима брзинама, по свима могућим местима, и кош на боЈногге пољу мора да изЈав-и максимум брзине, ми одређу1емо терет, према врсти коњице, од 115 до150 килограма! Ми морамо све чинити само да олакшамо коњицу. Лаки хахачи, на смедим, издржљивим ко-

*) Кидограм 1е нешто већи од наше 3 литре. 17*5 килограма равно 1е 1едноме пуду.