Војин

СУВАРОВ

413

већ може се ослободити зависности од Потемкина. Ал се превари, Потемкин хошт здраво високо ста1аше у милости сво1е владарке, она гледаше у њему своху на1•гврђу потпору и имађаше тако уверење о њему, да 1е овоме врло лако било уклањати и на1знатнше људе, и на1веће љубимце царичпне, ако би само њему сметали; То мораде и Суваров претрпети нашосле. И тако Суваров онако страшно увреди онога свемогућег човека, пред киме свак у "држави дркташе, све му се влањаше; ал ма како храбар ма како тврд у души био Суваров, опет 1е ваљало да се бот онако опорих речи, исказаних оном лицу, ко1е после царице ирво у велико! Русит беше На1после таћ кога оп тако 1ако увреди, врло лако могао га 1е истиснути са ратне позорнице, а то би за њега смрт била. Ал стари вошик полагаше сву наду на обожавану царицу, ко1а познаваше сву вредност његову; он и чекаше од ње не само заштите, већ и звање, ко1е би га већ 1еданнут начинило независним од Потемкина. Он умеде здраво лукаво и да достави царици ту сво1у жељу, т. 1е: Упита га 1едном царица: „да л' жели он бити ђенерални губернатор и овде?" одговори: „1а знам да наша мати царица здраво љуби сво1е поданике; и не ће да награди ни 1едну провинцшу мотм губернаторством. 1а према сили, ко1у могу да произведем и тежину посла траж.им. Нше сваки н. пр. у стању да носи Фелдмаршалски мундир." Ал Потемкин као противник сметаше му у свему. Истина са на1већим одликовањем прими га царица, назвавши га штитом и мачем сво1е имперше,