Војин

408

МИСЛИ 0 В01Н0МЕ УСТР01СТВУ

Обично војска, одушевљена одличним духом, ишла 1е напред, и 1урила ка месту борбе. Еад су почеле падати овде онде прве жртве бо1а, батаљони ускораваху кретање, у њима се поГављиваху неме агитацте, коГе се већ тешко уздржаваху и беху почетак комешању у редовима. Еад су се почели по1ављивати крупни удари и већи губитци, во1ска, била развшена за пуцање или збшена у колону 1уришну потпуно се потчињаваше томе утица1у: неспособна да на месту издржи така искушења, 1ош мање способна да мисли како да их избегне, она нагло кидише напред, да се дочепа тога противника и да на самоме његовоме месту уништи узрок свега зла. ПоЈамне су незгоде таквога. начина напада. Масе повучене саме собом напред, извшу се из утица1а свога старешине. Измешане с непршатељем, оне слабе дектво артиљерше и узрок су, што се коњица у невреме употребљује да их из борбе исчупа или да заклони ироизведене међупросторе. Дешава се такође, да се нешадша баца на снажне тачке, на прилику села, рани1е, него што 1е артиљери1а успела. да раскине препреке и да очисти пролазе: и ту она сама поднесе узалудни губитак и несрећу. 1едном речи, у таким јуришима, ко1е занос произведе, ништа нше на своме месту. По негда они не кваре, општи план битке, ал увек смећу ио1единостима извршења и ограничавају заповедника у одсудном достизивању претпостављене цели. 1ош 1е питање, чему се има да припише таква 1уришна више има мање неуредна способност у ове во1ске истина свагда живе, ал ко1а у прошла времена изјављиваше доста хладнокрвности и по-