Војин

т

ОУВАРОВ

Већи део од 1796 год. пређе у спреми за заграничпи поход. Са нестрпљењем чекаше Фелдмаршал наредбе за почетак. Пратећи пажљиво нагле успехе Бунапартине у Италши, стари Фелдмаршал говорио Ге по котпут: „Ох далеко корача младић, ваљало би га зауставити. *Ал место чекане наредбе, на хеданпут добше он жалосну вест, да 1е велика Императорида умрла — та стална његова покровитељка и благодетељка. Нови нмператор до онда био 1е врло добро расположен нрема староме 1унаку. 1ош као велики кнез удосто1авао 1е он Суварова писмима. А кад дође на престол писао му 1е 15. Дец. 1796-те год. „Поздрављам те са новом годином и нозивам да дођеш у Москву на крунисање — ако ти 1е могуће: буди здрав, и не заборавља1 старе другове." Ал милостиво то царско расположење према Суварову на 1едан мах изменуло се: узрок томе беху неки нови заводи, какве император предузе у вокци чим на владу дође. Старци, навикнути из одавна на пређашњи ред службе, природно нађоше за се не целисходне многе од нових установа, коГе имадоше за цељ нарочито да ограниче вољу и истребе многе укорењене злоунотребе. Ал владар строго налагаше да се све те нове установе изврше у сво1 СВ0101 точности. И ако 1е тешко било одвикнути се од старога, опет мало по мало утврди се у вокци нови ред. 1едини Суваров са упорством својственим његовом варактеру, 1авно исказиваше сво1е незадовољство, па 1е чак и исме1авао неке од нових установа. (Наставиће се.)

ДРЖАВИНА ПЕЧАТНИЦА У ВЕОГРАДУ.