Војин

ПОЛОЖАШ

459

реди) ка гдавним путовима и просецима планинским. Сва се браничка динша раздеди у одељке, иза ко1их стоЈе снажни одреди (резервице, оне су и заступнице) и на посдетку, 10ш даље натраг на саставцима свшу путова (кохи иду од непријатељске стране), ако 1е могуће у средишном подожаху браничке дини1е, — поставља се гдавна во1Ска (гдавна резерва). При наступању, као и при нападачким предазима преко река, наЈважнме 1е умети изабрати место и утатти намеру своху. С коЈе ће се стране почети да предази пданина, осим приступностн, одређухе се нарочито стратиги1ским усдовима, т. 1. да 1е та1 пут што бдижи ономе месту, ко1е смо намерни да узмемо, посде прелаза преко планине. 1800 год. Масену беЈаху Аустршанци у Ђенови затворили; и Наполеон да би га избавио, смисли веома смели пдан да стане на спошицу аустршске војске (Медас) с Бечом и да 1е тако принуда да Ђенову, рад свог пута, остави. Да ово изврши, Наполеон 1е морао прећи преко алпшског гребена првога реда. Преко њега бе1аше четири стазе: Сенис, Велики С. Бернар, Симплон, и С. Готард *) ГГрву, премда и приступншу од других, Наполеон не могаше узети, гер би му се тад маневра претворила у наступање с лица; тако исто и последња, 1ер преко ње очекиваше помоћ (Монсе^евих 20.000), од вранцуске во!ске (Моро), коЈа се у Ђерманши борила. Ђенерад Бунапарта требао 1е између стаза преко Симплона и С. Бернара да избере згодншу *) 1е прелазе чуваху ове аустрмске војске: Ка1им (12.000) мотрио на Сенис; Кадик (9000) прелаз у Ивре1у ; Вукасовић (10.000) прелаз нреко С. Готарда.