Војин

462

СУВАРОВ

звању ни сдутвби њиховој и мотрите и на млађе ваше. Оста1ем вама наклоњен." Неколико дана доцниГе, 14 1ануари1а следоваше ново писмо: „Господине ђенерал-Фелдмаршале гроФе Суварове! С удивљењем видим Ја, да ви без дозвољења мога даГете оФицирима одсудства, и надам се да ће то бити последњи пут. Не мање за чудо ми 1е, како можете ви одређивати комапде, што ваља да мепи предложите. Штосетога тиче, у мирно добаншеваша ствар; осим у ратно доба и то онда, ако се непосредно под вашим заповедништвом находи. Уопште вам препоручухем, да вас у свему закон руководи, ОстаЈем вама добра желећи." После тога дође на ново у Петроград ОФицир као курир од Суварова и опет господар писао 1е Фелдмаршалу 23-г 1ануарша: „Госп. Фелдмаршале гроФе Суварове Гимнички. закључугући по томе, што сте курира овамо послали, да ви 1ош не знате за моју заповест, да то несмете чинити, за пример другима ја сам послао капетана кош 1е од вас дошао у Гигу у гарнизонски пук. За, чудо ми 1е што ви, кога броЈасмо међ прве, кот ће вршити вољу нашу, сад остасте последњи и надамо се, да нас у напред нећете у сумњу доводити"... 1едно од Суваровљевих писама враћено му 1е са примедбом „непоГамна два места" и с „напоменом службених дужности;" тад му заповеде даодмахдођеу Петроград. Међу тим Суваров послао 1е прозбу да га удале од службе; но ире него је његова прозба и дошла до Петрограда, он 1е пези1онован 6 Фебруари1а 1797 год.