Војин

512

СУВАРОВ

ше: „1а ћу да почнем поход ирелазом преко Аде, а завршићу во!ну где Госнод небесии даде. *) АустриЈско министарство виде1Ј ; да Фелдмаршад не ће у напред да се веже никаквим опредељеним пдаиом, реши, да сам император при отпустно1 аудшенциш да Суварову нотребних Настављења. у ко1има би нацртао бар на^лавнше Погледе, којих би се имао држати Суваров у намишљеноме походу. Последња аудијенци1а буде одређена за 2В-ћи Марат, и ту добше Суваров ова1 упуг: „Г. Фелдмаршале гроФ Суваров! Многе и с1а1не победе, што прославише вошички живот ваш, разбудише и у мени жељу, да вашу снагу ставим на супрот опасноме непршатељу, да ваше дуговремено искуство, ваши велики и сигурни таленти покажу сву снагу сво1у против општег непршатеља. „Њег. величанство цар руски, искрени савезник мо1, пристао 1е при1атељски на мо1у молбу, и ја вам да1ем главну команду над целом во1свом у Итали1и, за1едно с тим и све ночасти и потпуну власт итд." Нашосле вели цар Франц, после многог другог! „Мени оста!е да молим Бога, нек вас под сво1у заштиту прими; да га молим да ва,м и помогне, како би поред ваших досадањих победнвх знакова и друге и нове добили." (Наставиће се.) *) Анегдоту ту сачувао 1е и причао кнез Андреха Иваиовић Горчаков, ко1и хе личио био нри том случа1у и једини 1е сведок тога догађа^а. УГТГн |ГОдговор г. Ар. И. Ст. у Стргаре. Ти сц друже платио ,Во1ина" за ову годину.

ДРЖАВИНА ЏЕЧАТНИЦА У ВЕОГр^ду,