Војин

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ - 527 да треба поштовати навике, коГе истичу из особина човечи1е нарави, а не убшати их у нашдсудни1ем часу т. 1. пред ненршатељем; да таквим изравњивањем редова може се уништити 1една чета, а у исто доба ни из близа не поправити друга. И карактер еволуци1а, кот ми као промену предлажемо, утврдио би у четама ону мисао независивости, коју би рад саме ствари требало неопходно признати; но хош важнше: он би поставио и старешину и простога вошика у паметниш одноша1 према њихово1 специјалностн, и утврдио би их самом радшом у то1 мисди, е суштина нше то, где треба сто1ати, већ то, да се недршатељу на1више штете наноси. Веро1етно, наћи ће се људи, кот ће рећи, да се и сад то по1има, да случаша измена у реду нумера, не ће обратити на се пажњу вошке и она ће се тући као и обично. Ко потма сву ширину и дубину оне истине, да 1е човеку навика — друга нарав , та1 се не ће тако лако и поверљиво одрећи ропства пред нумером. У бо1у навике воткине имају знаменита утица1а: било 1е примера, да 1е баталијун, случато дошав десно од свога друга, стари1ега по нумерп, мислио не на то како да се бори, већ пре свега да се окрене на лево (у крешеву ботоме, близу непршатељ!), обићи старит део и построттп се лево од њега. 1едан Немац навео т оваки нример, како не треба кварити ред нумера; ми вндимо у томе примеру савршено обратно: очити доказ за то, како т опасно учити вотку _у мнрно доба да мисли, е се она не може другаче разместити осим ПО реду нумера. (Наставиће се.)