Војин

ВЕР01ЕТНЕ 11Р0МЕНЕ У ТАКТИЦИ шеио слаже с положењем, у коме се њихово одељење находи. Све 1е ово било изведено као след радње оруЖ1вм, и с тога само као узгред представљено; сад пак, сводећи у 1едно те истине, потрудимо се, зависиво од њих, да опредзљено кажемо: кака система стро1ева, при данашњем оруж1у, треба да се као на1згоднша призна и у какоме однонту према стројевима треба сад да сто1и в01ска са свошм старешинама. У опште свака паметна система стро1ева, треба овим захтевима да одговори: 1) да удеси потпуно и згодно узајамно помагање међу деловима, или што 1е исто, за радњу оруж1ем; 2) да ни1е нимало сложена и заплетена у построЈавању и у прелажењу из 1еднога стро1а у други, 1ср се свака хитра еволуцша тешко свикава у мирно доба, а у бо1у може бити узрок несрећп; 3) да олакшава што већу окретност и хитрину, да 1е згодна за управљање и за уређивање кад 1е ред замршен, да се лако може на свакоме земљишту да употреби; 4) да има сва могућа средства, кошма се могу да уклоне губитци од ватре. — Е сад метимо ову меру на боше редове баталијуна и скупу од више баталшуна, па погледа1мо, какве би измене ваљало учинити у ономе, што постот. У расутоме сгро1у, ако га сматрамо независно од укорењених предрасуда, не може се ништа да измени: као првобитан вид, кошм сегледало, што 1е могуће више да развше предузимљивост и одважност у свако1 засебно]' личности, — ова1 ће стро1 остати оно, што 1е вазда бно; но, рад користи ствари, нше могуће не пожелети, да се промену укорењени *