Војин

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАКТИЦИ

517

Ми би по томе желеди, да се у мирним веџбањима одговара захтевима „рекрутске школе;" да сврх тога из батали1унскога правила ишчезну сва замршена правила о томе, како би се н по каким знацима на прилику шиљао вод у низ, 1ер се у боху то не подвргава никакоме калупу; да се избаце све заплетене еволуци1е расутога стро1а, које су тобоже ностале да га виткишм учине, ал у ствари само су га !ош већма укочиле; да се не скупља сав низ у гомилу, кад опасност грози хедноме његовоме делу; да се одбаце ннштави шахмати, састављени од кругова, 1ер тешко да ће и ко признати боше мисли у томе шахматноме раснореду, у коме стражња лини1а одстот од предње свега 15 — 20 корака. 1едном речи, ми би желели, да расути строј постане онакав какав треба да 1е за корист ствари — стро1 неправилан. ЗаЈедно с тиме, кад се расути стро1 врати к своме првобитноме духу и мисли смањиће се по себи и бро1 знакова („сигнал)" — добитак грдни, ночем у бо1у већи део знаковане приноси користи, а у мирно доба тешко их вошик може да утуви. Кад речене услове нренесемо на густе строгеве, видећемо да се и ту има1у многе суштанствеве измене да учине и то и у облику, ал особито у духу. У претпоследњем одсеку већ 1е речено, да су плотуни четни згодниш од баталиунских ; овоме треба додати, да су чете у боГу важнме 1единице од бата. лшуна, 1ер чете у више прилика одговара1у поменутим условима, него баталшуни. И доиста : оне су окретние, издржљивије мање им уди ватра , брже ирелазе у све видове стро1ева, лакше се на земљи-