Војин

НА РУСИЈУ 1862. ГОДИНЕ

За огромну мложину стро1них и остадих коња, који су се при војсци налазили, требало је и млого ране, а ове није било довољно у пределима, у којима се војевало. При брзом двивању војске Французи се иису могли надати, да ће свуда моћи да нађу све што им треба, с тога за пренос ране, одела итд. ишао је за војском огроман воз, који с тога, што је и сам млого ране требао, био је више од штете но од користи војсци. Путови за војском били су закрчени грдном мложином кола војних и обиталачких; Висла, ФришхаФ, Прегел и Њеман били су покривени лађама , које су носиле рану за људе и за коње; а војска је опет гладовала и трпела у свачему највећу оскудицу. Млоги говоре, да би боље било, да је Наполеон у место тако грдног воза нашао људе, који би му рану набављали и сами за војском вукли; али ми се с тиме никако не можемо да сломимо. Да би ово мало боље било, и ми признајемо, али питање је да ли би Французи тада могли да нађу људе, који би се на то решили, особито кад су руске чете са свих страна окружавале Французе. Свакоме је познато, да што је сиромашнија а не насељенија земља, тим је теже ранити по већу војску, па ма каква средства за то употребида. Па и Руси, ако су војевали у средини извора своје снаге и ако је сваки био готов, да жртвује све и сва за благо домовине, и Руси, велимо, имали су велике муке са попуњавањем војске и набављањем ране. У току војевања на попунење главне руске во1ске дошло је на 134000 новака, што чини са обема заиадним војскама. 280000. То је било у почетку. А кад су дошли до Вилне у Децембру