Војин

КАКО СЕ ПЕШАДИЈА МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ,

3

равна 10*5 — метара, док водоравно скретање зрнаиз топова пруске системе, на даљини од 1500 метра, тек 2 метра износи. И тако, по сведоџби пешадијске историје, оно средство, што је до сад било несумњиво против дејство усавршавању артилерије, сад се показује слабо, да не речемо више. С тога треба^друго што тражити ; али шта ? Тактика у опште говори, да у боју онај добија, ко се уме да користи противниковим слабим странама. Потражимо их, дакле, и у жлебној артилерији: она није без мана, и она се подвргава оној изречици „1е ппеих ев! зоиуеп! Г еппегм с!и 1леп* *) У самој ствари, хитац њен, веома тачни, као што ће се одмах видети, у исти је мах и њена слаба страна. Погледајмо, како и колико. Познато је, да зрна, избачена из једнога истога топа, истим барутом и истом његовом тежином, при истоме издигнућу топа, описују разне летне пруге; неке су од њих више, друге ниже и зрна падају како пред белегом тако и иза ње, и само неки део зрна пада на белегу. Даљине, на које падају зрна што нису долетела и што су премашила, у жлебној артилерији незнатне су: тако, на прилику, код рускога 4 Е жлебнога тоиа пруске системе, на даљини од 950 метара границе подбацивања 1е 31.5 метара на 2170 метара т. ј. на даљани од две врсте само 100.9 метара **.)

*) Оно што је најбоље, често је узрок злу. Пр.

**) Ове су даљине изражене биле у руским хватима, које смо ми првели у метре, бројећи да је сваки хват раван 2.17 м. но за наше топове ово већ не вреди Не би згорега било кад би нам технички артилеристи дали овака дата тачно о нашој артиле. рији. Пр. *