Војин

на русију 182, године 47

односног положаја обе ратујуће стране. Располажући силама не само Француске него и толиких других држава, у почетку рата био је у великобројној превази; али што је даље у Русију продирао, војска му је све више слабила, и то не у бојевима него с походних незгода и свакојаких оскудица. Показало се, ал тада је већ доцкан било, да макако није било могуће, војску од две стотине хиљада, кад у скупу маршира, снабдевати храном и осталим потребама у земљи тако слабо насељеној; особито при онако непријатељском расположењу обиталаца, који су своје куће палили и одбегавали при првом појаву Француза. За овако велико нредузеће требало је најпре добро известити се и о земљи и њеним обитаоцима, и Наполеон то није из вида изгубио био, али као што се види, у Русији тада није било издајника, који би непријатељу што проказали' а њихове сопствене уводе доносиле су им извештаје веома не поуздане,— онакве, какви се још и данас по где где код странаца наћи могу. Наполеон се на сву прилику јако варао у оцени особина руске државе, и у томе и јесте једна од његових главних погрешака, а још више варао се он у карактеру цара Александра: Наполен је био толико заблудио, да се у почетку рата надао, да ће пошто само Вилну освоји, руска влада одма пристати на све његове жеље и испунити их. Па и кад му се нада та осујетила, опет је мислио,да ће задржавајући се са својом победоносном војском на равнинама Москве принудити цара Александра, да још више попусти, али ни одступање руске војске после битке код Бородина ни пожар Москве не могоше