Војин

И ПРИМОРЈЕ ИСТОЧНОГА ТРОПОЉА

77

онака иста, као и црноморска и при страховитим зимским олујама бродовима недаје шшака склоншпта; на више је места здраво шштка, дакле неприступна на југу врло висока и стрма, а на северу ниска и баровита, — онда је очевидно, да је источна јадранска сбала гссподар, а бока которска, због свог, како за трговину тако и за рат особито доброг положаја, кључ целом јадранском мору. Најважнија приморска места: Ријека (Ешта), Севв 8егл'а, 2еп§:§), Задар (2ага), Шибеник (беђешсо), Трогир (Тга^ипшп, Тгап), Опљет (8ра1а1го), Дубровник (Кћаибшш, Еа^ива), Нови (Са8ге1 пиоуо) који брани улазак у Боку которску, Будва (Ва1иа), Дулчињ (Олгун, Бокз^по, 01сћ1п1ит), Драч (Буггасћјит, Ер1с1атпив) и т. д. Обала јонског и белог мора није извијугана, него је, тако рећи, изрецкана, и има изобила врло удесних места за пристаништа, — прилика, која је на историЈу овог тропоља од пресудног утицаја била. Најважнија су приморска места: Превез (близу кога био је стари ШсороПз), Лепанто (Каирас1и8) на свом заливу, чиј улаз бране градићи Рион и Антирион, затим Наварин Модон (МеЉопе), Корон, Науплија (Аг^об), Пиреј, Воло (Јо1еи8), Солун (Тће88а1ошса), Енос .... На ^раморном мору Галипољ и Цариград. Ове дакле обале, јадранска, јонска и беломорска биле би, и врло су згодне за снажну и велику марину; али кад погледамо и видимо, да је Морија држава за себе, која неможе бити пријатељ Стамболу,