Војин

86

МИСЛИ 0 ИЗМЕНАМА

свем том, што често бијагае слабија, поста бројно надмоћнија непријатељској тамо, где се судба решаваше. * Дуго време, по наполеонским ратоввма у миру проведено, унапреди ратну науку, с тим што се нека начела на искуству оснозана искупипте и уиотребише: маневровање поста много брже, и ако у границама екзирцирног батаљонског правила'; поче се употребљавати час колона час развриути строј, подупрт више или мање стрељачким стројем; задржа се, за користне случаје, и строј густи и дубоки од више батаљона, као и скупљање на једној тачки артиљерије. За ово време заменише се кремењаче пугакама на капслу, што без сваке сумње учини да гађање постане тачније и редовније. Наравно је, да дуготрајан мир, прекадан само овде онде мањим: кратвим ратнам догађајем, отвори места п известној педантерији, и учини, те људи војног реда оставише у неколико практичну страну науке о борби, и тражише да војску уч;е ларадним маневрама, истина врдо лепим за оч:и, али потпуно излишним, ако не и шаодљивим за борбу. Срећом, борба вранцуза у Алжиру и нов систем пруски учинише, те се дух војни поведе више за практнчаом страном ратне вештине : даде се већа важност расутом строју, којн заузе своје достојно место у тактичннм правилима батадијуна. Свуда се трудише да војнака обуче већој гипкости, и движивости; да му се његово ја развије, те да сваки ред у Фронту баталијуна буде способан за стрељачку (јединачну) борбу.