Војин

У НОВОЈ ТАКТИЦИ

101

Војске, које ће се у будуће сударати на бојним пољвма, биће сасвим или у већој чести наоружане острагутама. Далеко терање и брзина пуцања учипиће може бити, да се поврати начин борења, који нам историја ратна показује. т. ј. стројење пешадије у дугачке линије у којима се пушкарају иротивниди једно извостно време а без икаквог резултата; јер да се с једне стране користи од далеког ношења пушке, а с друге да се сачува од опасног дејства истог оружија на кратком одстојању, почеће се пушкарати на здраво далеком одстојању; па почем је линија и с' једне и с' друге стране употребљена као строј који подаје да се највиши степен ватре достигне, то ће, због њене мале дубине, дејство бити врло слабо, Истина да ватра окуражи војску у толико више што је ова млађа али се тиме истроши узалуд муниција, а с % потрошком муниције одлази и поуздање у себе самог, тако да се ово с последњим метком угаси. Прећи одма од пуцања на далеком остојању, у напад ладним оружјем посвеје немогућно. Искуство је показало да за време ове маневре, туча која из острагуша падаше, поништи највећи део нападне трупе та&о да кад треба грунути о прса непријатељева, трупа немадијаше никакве снаге. Сљедство дакле далеког данашњег ношења оружја биће то да треба остати онди гди се је ко наместио, или одступити. Пређе дугачке пешадиске линије нушкараше се такође, они на кратком одстојању, јер гладке пушке далеко неношаху, онда могаше храбрији и отважнији да цређе брзо у напад и да успје.